Te 1996 godine su najavljeni izbori ovde kod nas za 03.novembar te sam sa još jednim drugarom otišao kod zajedničkog prijatelja da malo proćaskamo o izborima. Tu kod njega smo uz kaficu se družili do nekih 23, 30 časova kada smo krenuli kući. On je stanovao u jednoj zavučenoj ulici i bez osvetljenja. Kada smo izašli iz dvorišta do mog auta stajali smo još par minuta, nebo je bilo oblačno. Neznam da li slučajno, ali ja sam podigao pogled prema nebu i zapazio dve lopte koje se kreću ispod oblaka u pravcu zapad-istok prema raskrsnici Novi Sad-Zrenjanin-Beograd (nadvožnjak). Te dve lopte nisu imale nekakavsjaj već su bile bele kao dim cigarete. Otprilike iznad

te raskrsnice udaljene par kilometara nebo (oblak) je bilo tamnije i kad su lopte došle na to mesto počele su nekakav ples gore-dole, levo-desno i iz oblaka su izletele još dvadesetak takvih lopti.

A onda je počela predstava. Lopte su se počele ređati u vidu nekakvih slovnih znakova kao što je znak veće >>, krug, elipsa, spirala. Kao da nam ispisuju neku nebesku poruku. To bi izgledalo ovako: prvo se oređaju u obliku znaka, zatim neverovatnom brzinom se izmešaju i formiraju novi znak i kao takav se zadrži par sekundi. Praktično slovo po slovo. Toliko smo bili iznenađeni da nam nije palo na pamet da zapisujemo te slovne znake. To pisanje je trajalo sve do ponoći otprilike oko pola sata (nije nam se pričinilo i nije trajalo koliko treptaj oka).Prijatelj kod koga smo bili malo se uznemirio (inače ima strahove od nepoznatog) i otišao da spava, a nas dvojica smo seli u auto i

pošli prema raskrsnici. Međutim slika na nebu se menja. Desno od tog oblaka je bila velika rupa I mesec koji je bio pun (okrugao) se jasno video. Odjednom se kroz tu rupu, ali na visini iznad oblaka pojavio zlatni ravnostrani trugao sa produženom osnovom. Trougao je bio boje finoće kao plamen u glimerici (šrafcigeru za ispitavane struje). Trougao se lagano retao prema mesecu. U jednom trenutku kada se našao ispred meseca, mesec se prozirao kroz njega, ličilo ja na onaj znak svevidećeg oka u trouglu. Okrenuo sam auto i uputio se prema centru grada kako bi se popeli na petrovaradinsku tvrđavu odakle je pogled čistiji. Međutim kada smo ušli u grad od gradskog osvetljenja nije se video trougao. Stali smo u centru i slonili se u jedan tamni ugao kod pozorišta I posmatrali kraj predstave. Trougao je ušao u oblak i krug oko meseca se zatvorio kao blenda od fotoaparata. Bilo je oko 00,15 časova.Tada smo zapazili jednu neobičnu pojavu krstevi na crkvama su svetleli, koji se inače ne vide u mraku jer nisu osvetljeni. O tom događaju nismo dugo nikom pričali da nas nebi proglasili ludim, ali drugar koji je bio samnom do kraja nebeske predstave je

negde u maju 1998 otišao u crkvenu knjižaru da pita i nađe nekakvu knjigu koja bi možda pojasnila događaj. Kada je ispričao prodavcu – iskušeniku iz manastira Kovilj on je odmah nazvao igumana i ispričao

da su tu neki ljudi koji su nešto neobično videli. Iguman nas je odmah pozvao da dođemo, međutim otišli smo nakon par dana.Kada smo došli pred manastir dočekao nas je taj iskušenik i odmah uputio kod igumana (starešine manastira i vladike Porfirija). Preko reda smo primljeni na razgovor. Ja sam na računaru nacrtao kako je to otprilike izgledalo i pokazao igumanu. On je samo gladio bradu i rekao: Sad znate da postoje i drugi svetovi. 2000 godine bio sam na svetilištu Ostrog u Crnoj gori i tamo dugo razgovarao sa jednim monahom.

Kad sam mu ispričao šta sam video on mi je rekao ovako: Ja neznam da li je to od Boga ili djavola,ali što je bliži kraj sveta đavolje prevare su veće.