Što sam starija sve češće postavljam si nova pitanja i razmišljam o svakakvim dilemama. Tako npr. zašto sam se odlučila na određeni potez iako sam unaprijed znala da je pogrešan, ili recimo zbog čega sam reagirala onako a ne na skroz drugačiji način...itd.

Pa ipak, najviše razmišljam o tome što je smisao života iliti točnije rečeno, našeg postojanja. Nikako ne vjerujem da smrt predstavlja kraj, smatram da je ona početak nekog drugog postojanja.

Mi smo energija a zna se da je ona neuništiva pa prema tome već time ne možemo nepostojati samo se pretvaramo u neki drugi oblik energije...koje? Nemam pojma ali svi ćemo jednog dana znati odgovor i na to pitanje.

Osim toga ne može biti da našom smrću nestajemo, ne mogu prihvatiti činjenicu da naše postojanje je slučajno te da ono završava smrću...dakle bez cilja, smisla i određene zadaće koja nam je poklonjena. Vjerujem da se nismo slučajno rodili. Na svako pitanje zašto postoji odgovor zato tj. ništa se ne događa bez razloga.

Ah, mogla bih tako satima, danima...ali bit će već vremena da o tome ponovo nešto napišem ili kažem. Voljela bih znati vaše mišljenje o tome. LP svima.