bili su obdareni inteligencijom; videli su i mogli u trenutku da vide vrlo daleko; uspevali su da vide; uspevali su da znaju sve što ima na svetu. Videli su stvari skrivene u daljini a da nisu morali da se pokre­nu... Velika je bila njihova mudrost; njihov vid je dosezao do šuma, stena, jezera, mora, planina i dolina. Bili su ljudi dostojni poštovanja... Bili su sposobni da znaju sve i istražili su sva četiri ugla, četiri tačke nebeskog svoda i zaobljeno lice zemlje.

Dostignuća ove rase izazvala su zavist nekoliko najmoćnijih božan­stava. „Nije dobro da ova stvorenja sve znaju," bilo je mišljenje tih božanstava. „Zar da budu jednaki nama, njihovim Stvoriteljima, koji možemo da vidimo nadaleko, koji znamo sve i vidimo sve⁷ ... Moraju li oni takode da budu bogovi?"

Očigledno, takvom stanju stvari se nije dozvolilo da potraje. Posle izvesnog premišljanja, dato je naređenje i preduzete odgovarajuće me-re:

Neka im pogled doseže samo do onoga što je blizu; neka vide samo delić zemljinog šara... Zatim je Srce nebesko dunulo u njihove oči izmaglicu koja im je zamaglila pogled, kao što se dahom zamagli ogle­dalo. Oči su im bile pokrivene i mogli su da vide samo ono što je bilo blizu... I tako su mudrost i sve znanje Prvih ljudi bili uništeni.

Ko god poznaje Stari zavet setiće se da je slična božanska zabri­nutost bila razlog za isterivanje Adama i Eve iz Rajskog vrta. Pošto je Prvi čovek pojeo voćku s drveta znanja o dobru i zlu,

I reče Gospod Bog: eto, čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te dovijeka živil I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edem-skoga...⁴¹

Naučnici prihvataju Popol Vuh kao veliki rezervoar neiskvarenih pretkolumbovskih tradicija. Zbunjujuće je, stoga, naći takve sličnosti između ovih predanja i onih zapisanih u priči o Postanju. Staviše, po­put mnogih drugih veza između Starog i Novog sveta koje smo već uočili, karakter sličnosti ne ukauzej na bilo kakav direktan uticaj jed­nog regiona na drugi već na dva različita tumačenja istog niza događaja. Tako, na primer:

•      Biblijski Rajski vrt izgleda kao metafora za stanje blaženog, skoro „božanskog" znanja u kome su uživali „Prvi ljudi" iz Popol Vuha.

•      Suština tog znanaj bila je sposobnost da „vide sve" i „znaju sve". Ni­je li to upravo sposobnost koju su stekli Adam i Eva pošto su okusili zabranjeno voće koje je raslo na granama „drveta znanja o dobru i zlu"?

•      Naposletku, baš kao što su Adam i Eva isterani iz Raja, tako su če­tvorica Prvih ljudi iz Popol Vuha lišeni svoje sposobnosti da „vide nadaleko". Od tada, „oči su im bile pokrivene i mogli su da vide samo ono što je bilo blizu..."

Prema tome, i Popol Vuh i Postanje pričaju priču o tome kako je čovečanstvo izgubilo božansku milost. U oba slučaja, ova milost je bila blisko povezana sa znanjem, tako da čitalac nimalo ne sumnja da je znanje bilo tako izvanredno da je davalo božanske moći onima koji su ga posedovali.

Biblija ga, nekako sumorno i kao mrmljajući, naziva „znanjem o dobru i zlu" i na tome ostaje. Popol Vuh daje mnogo više informacija. On nam kaže da se znanje Prvih ljudi sastojalo od sposobnosti da vide „stvari skrivene u daljini", da su bili astronomi koji su „sva četiri ugla, četiri tačke nebeskog svoda", kao i da su bili geografi koji su uspešno merili „zaobljeno lice zemlje".

Geografija podrazumeva mape. U Delu I, videli smo dokaze koji ukazuju na to da je moguće da su kartografi još neidentifikovane ci­vilizacije jako, jako davno obavili precizna premeravanja naše planete. Može li biti da Popol Vuh prenosi neka iskrivljena sećanja na tu istu civilizaciju onda kada nostalgično pominje Prve ljude i čudesno pozna­vanje geografije koje su posedovali?

Geografija podrazumeva mape, a astronomija zvezde. Vrlo često ove dve discipline idu ruku pod ruku, jer su zvezde suštinski bitne za navigaciju na dugim pomorskim istraživačkim putovanjima (a duga po­morska istraživačka putovanja su suštinski bitna za pravljenje preciznih mapa).

Da li je slučajno to što su Prvi ljudi iz Popol Vuha ostali upamćeni ne samo po svom proučavanju „zaobljenog lica zemlje" već i po pos-matranju „nebeskog svoda". I da li je slučajnost da je izuzetno dostig­nuće majanskog društva bila njegova astronomska opservacija na kojoj se, posredstvom naprednih matematičkih proračuna, zasnivao vesto zamišljen, složen, sofisticiran i vrlo precizan kalendar?