12.  dan

Ljubav zahteva najveću hrabrost u životu, naprosto zato što je osnovni zahtev za pokretanje u svetu ljubavi rastapanje vašeg ega. Ne držimo se ničega toliko čvrsto kao ega. Spremni smo da umremo za njega, a nismo spremni da pustimo ego da umre jer nas on objašnjava, daje nam identitet i izdvojeno postojanje. Omogućuje nam da se osećamo važnim i značajnim, meñutim, s obzirom da je ego u osnovi lažna pojava, sve stvari su ukorenjene u lažnosti; ipak smo u sebi svesni da je važnost koju ego daje lažna i pretvorna.

Znamo to, ali ipak to sebi ne priznajemo. Svesni smo toga, a ipak to želimo da zaboravimo. To je ljudska sumnja.

Upustiti se u ljubav znači pobeći od ove sumnje, odbaciti lažnost, pritvornost i pseudo-vrednosti i naprosto ne biti identitet, već ništa. Iz tog ništa izvire nešto neverovatno vredno. Život postaje svečanost.