18.  dan

Kako se razvija vaša vera, tako se razvija i vaša dobrota; kako se razvija vaša sumnja, tako raste vaša napetost, vaš jad. Sumnja se uvek završava teskobom i nezadovoljstvom. Zato je naučni pristup osuđen da ljude tera u ludilo; da celi svet tera u ludilo. Zapamtite: ja uopšte nisam protiv nauke, samo bih voleo da se čovek prvo usredsredi u srcu, pa tek onda da koristi nauku kao sredstvo. Ona nikada ne može da bude cilj, nikada ne može da bude kraj; može da bude samo dobar sluga, a nikada gospodar.

Nauka nikada ne može da postane čovekovo skrovište. Može da vam pruži lagodnost i udobnost, bolji životni standard, ali ne može da vam da bolji kvalitet života – to nije moguće.

Nauku treba koristiti za ljudske lagodnosti i udobnosti. Ona na mnogo načina može da koristi ljudskom rodu, ali nikada ne može da bude sveta kao Bog. To joj nije svrha, ali ona pokušava to da postigne. Zbog toga se čitav ljudski rod oseća kao u pustinji u kojoj ničega značajnog nema. Život je postao bezličan i bezvredan. U najboljem slučaju možete da životarite, ali ne možete da igrate.

Pomoću vere dolaze igra, svečanost, dobrota, blagoslov.