16.  dan

Život je božji poklon. Svi su to zaboravili. Niko nije zahvalan Bogu za život, upravo obrnuto, ljudi se neprekidno žale. Oni nisu zahvalni. Tako dragocen poklon, tako neuporediv, jedinstven poklon, a ljudi su toliko ograničeni da ne mogu da ga cene. Uzimaju ga olako, kao da na njega imaju pravo. Na njega nemamo pravo, ne možemo to da tvrdimo. Mi ga ne zaslužujemo, njega nismo vredni.

Život nam se daje ne zato što smo ga zaslužili, nego zato što Bog ne može da odoli izazovu da ga daje. Mora da ga deli jer je preplavljen životnom energijom. Ne zna šta bi drugo s njim i zato nas njime obasipa; i vredne i bezvredne i one zaslužne i nezaslužne, grešnike i svece; Bog stalno daje, a nije važno kome. Davanje mu je uroñeno. Daje zato što ima toliko da bi mu, kada ne bi davao, život postao opterećenje. On je kao oblak pun kiše - iz njega mora da pljusne kiša, izliće se po kamenju i polju, padaće svuda. Mora da pada kiša. Ako ovo razumete, tada ste religiozni.

Razumevanje vam pruža pomak u svesnost, nećete se više žaliti, nego ćete biti beskrajno zahvalni; a ta zahvalnost je molitva.