5.  dan

U vreme kada se otvorite odmah se događa susret. Bog je uvek otvoren, problem je u nama jer smo mi zatvoreni. Sunce izlazi a mi sedimo sklopljenih očiju – šta može jadno sunce? Obasipa nas svetlost a mi živimo u mraku, a tako je lako otvoriti oči. U momentu kada otvorite oči sav mrak nestaje.

Isto to važi i za unutrašnji svet, tamo je Bog uvek prisutan, otvoren, dostupan, spreman da nas ispuni ljubavlju, radošću spreman da nas blagoslovi a mi smo zatvoreni, mi nismo spremni da primimo. Živimo u zatvorskoj ćeliji bez prozora i vrata. Mislimo da je to sigurnije; to je smrt, život u grobu.

Značenje priče o Lazaru koji se vratio u život ja shvatam ovako. Shvatam je kao metaforu, parabolu, kao poeziju. Lazar je mrtav a Isus ga poziva natrag u život – u svim vremenima je to zadatak učitelja. Kada se jednom otvorite radost će biti tolika da ćete je moći uporediti sa izlaskom iz mračne tamnice. Celo nebo će tada biti vaše, sve zvezde i sve tajne će biti vaše.

Učitelj je samo oruđe koje služi Bogu, prenosno sredstvo. Bog ne može da vam se obrati neposredno, već treba da doñe uz pomoć nekoga drugog. Kada jednom čujete učiteljev poziv, a verujete mu dovoljno da biste otvorili svoje prozore, zadatak učitelja će biti završen. Tada ćete pobeći kroz prozor, tada više nećete moći da izdržite u mračnoj tamnici.