28.  dan

Uslovljeni smo starošću, živimo u skladu s njom i žrtvujemo se za nju. Prema tome nama vlada groblje, čitav naš život se stalno povlači natrag. Ovo nije istinski način života; možda je dobar način za polagano samoubistvo, ali nikako način života.

Čovek mora da umire za prošlost svakog trenutka kako bi živeo izvorno, tako će svaki trenutak biti nov i svež, svež kao rosa na jutarnjem suncu, svež kao lotosov cvet koji se otvara u jezeru. Svaki trenutak mora da bude svež, mlad, živ, nevin, neuznemiravan prošlošću.

Život donosi mnoga iznenañenja, mnogo čuñenja, mnoge poklone i ne postoji način da se za to plati. Samo suze zahvalnosti, samo zahvalni drhtaj srca – to je sve što možemo dati.