4.  dan

Čovek živi u mračnoj noći duše. Jutro sviće napolju, ali vrlo retko unutra. U momentu kada se to desi u unutrašnjosti vi postajete Hrist, postajete Buda. Čitav život je realna prilika da se doživi unutrašnje jutro. Unutrašnje sunce mora da izađe i može izaći, ono samo čeka na nas. S naše strane je samo potreban znak i to se dogaña, ono izlazi, kažite samo „spreman sam da primam”, „dobrodošlo si” i čudo počinje da se dogaña.

Pametan čovek će početi ovo istraživanje od svog unutrašnjeg bića – to će biti prvo traganje – jer dok ne znam šta je u meni, kako bih mogao da pretražujem svet? Svet je tako velik.

Oni  koji  su  pogledali  u  svoju  unutrašnjost  odmah  su  ga  pronašli.  To  nije  pitanje  postupnog napredovanja, to je iznenadna pojava, iznenadno prosvetljenje.