4.  dan

Ljudi se mole zbog svoje bede. Mole se jer su bedni i misle da će se uz pomoć molitve izvući iz bede. Ostaće u toj bedi i naviknuće se na nju – a to je zaista opasno. Takozvana religija ovako i deluje; pomaže vam da se naviknete na svakojaku bedu.

Zato ćete primetiti da na Istoku ljudi žive zaista bedno, a nikada se ne bune, niti se trude da poboljšaju svoje životne uslove. To se dešava zbog njihove takozvane religioznosti; prilagodili su se svemu, potpuno su zaboravili da život može da bude i drugačiji. Prihvatili su ga onakvim kakav jeste.

To stanje nije dobro jer zaustavlja razvoj. Zato ne preporučujem molitvu kada je čovek jadan. Treba da se molite kada ste vedri, dobri, kada plešete i pevate i kada možete da se veselite. Tada je molitva krupan korak u nepoznato jer vam pomaže da verujete u postojanje. Molitva je vera. To je ljubav prema celini, ljubav sa stablima, zvezdama, planinama i svim što postoji.