9.  dan

Kada ste jednom svesni, postoje samo ruže i ruže. Onaj ko je izmislio poslovicu da život nije posut ružama mora da je bio nesvestan, neosvešćen, jer svi svesni ljudi tvrde upravo suprotno; naime, da je život posut ružama. Sve što čovek treba da učini jeste da prebaci unutrašnji prekidač od nesvesnosti na svesnost.

To je vrlo jednostavan proces. Ne može biti jednostavniji. Zapravo ljudi ga propuštaju upravo zbog te jednostavnosti – jer nema izazova za ego koji se uvek zanima za nešto teško kao što je odlazak na Mesec, na Mars; ne zanima ga poniranje u čovekovu unutrašnjost.

Proces može da se svede na jednostavnu formulu; šta god radili, radite ali ostanite budni. Dok šetate posmatrajte svoju šetnju; dok jedete posmatrajte kako jedete – ne trpajte hranu u sebe mehanički. Um je negde drugde, mislite na bezbrojne stvari dok ruke stalno trpaju hranu a usta je stalno žvaću. To je mehanički proces. Niste svesni onoga šta radite.

Svesni možete da budete samo ako ste totalno u sadašnjem trenutku. Zato kada jedete zaboravite na sve ostalo na svetu. Jedući samo jedite, šetajući samo šetajte, slušajući samo slušajte; razgovarajući samo razgovarajte i potpuno ostanite u tome; budni, svesni svakog trenutka, svake nijanse. Tako ćete polako shvatiti u čemu je trik, gde je smisao.