20.  dan

Unutrašnja muzika ima posebna svojstva. Spoljašnjoj muzici su potrebno dvoje; instrument i muzičar. Unutrašnjoj muzici nisu potrebni dvoje – muzičar i muzika; muzičar je instrument, muzičar je sve. Nema podele. Unutrašnja muzika označava tišinu, zvuk tišine.

Tišina ima svoju sopstvenu muziku. Nju mogu da čuju samo oni koji su iz glave izbacili svu buku. Samo se čuje iz srca, a ne iz razuma. Čovek razuma je stalno propušta. Jedino čovek ispunjen svojim srcem, ispunjen ljubavlju, može da čuje ovu muziku.

Uz pomoć ove muzike može da se ode u onostrano. Ona postaje drugi most. Ne možete da je dohvatite niti obuhvatite umom. Um morate da otklonite, potpuno da ga odstranite, tada će se muzika odjednom pojaviti.

U tome je sva umetnost meditiranja; otklanjajući polako um i prodiranjem do unutrašnje muzike,

postignuti harmoniju sa unutrašnjim svetom jedinstva. Ovo možete da nazovete iskustvom Boga, Taoa, Istine, Dharme; meñutim to nije ništa drugo do iskustvo istinske muzike.