2.  dan

Život je božji poklon. Nismo ga zaslužili, čak ga nismo ni zavredeli. Uz to smo tako nezahvalna stvorenja da nam ne pada na pamet čak ni najobičnije „hvala”. Ni najmanje nismo zahvalni za mogućnosti koje su nam date da se razvijamo, volimo, smejemo, uživamo u muzici postojanja i lepoti sveta. Nismo ni najmanje zahvali; upravo suprotno, stalno se žalimo.

Ako slušate ljudske molitve iznenadićete se kad uvidite da su sve te molitve tužbalice. Ljudi ne mole iz zahvalnosti; oni traže nešto više, govoreći da im ovo nije dovoljno. Zapravo, nikada im neće biti dovoljno, jer traže i siromašni i bogati ljudi, čak i kraljevi - svi traže!

Svi traže nešto više. To naprosto znači da nikada neće da nam bude dosta; kažemo: „zaslužujem više, prema meni nisi bio pravedan!” To ja nazivam nereligioznošću. Zato smatram da molitve u hramovima  i crkvama nisu religiozne. Iskrena molitva je samo molitva iz zahvalnosti; dovoljno je samo obično „hvala”.