22.  dan

Sve što posedujete može da se izgubi, da se  odnese.  Napokon,  smrt  će  vas  odvojiti  od  imovine. Jedino vam se ne može oduzeti ono što ste postali. Od toga vas ni smrt ne razdvaja; zato što to nemate, nego vi ste to.

Zato u velikim pričama iz Upanišada piše: „U trenutku kada čovek spozna Boga, on postaje Bog.” Spoznavanjem Boga čovek postaje Bog jer spoznavanje Boga nije kao uobičajena saznanja. Njih možete zaboraviti. Spoznavanje Boga znači da ste naprosto došli do novog kvaliteta bića. Ovo postaje deo vašeg disanja i samog otkucavanja vašeg srca.

Stvarno sjedinjavanje s celinom znači da ste jednostavno postali celina; to je upravo ona tačka na kojoj čovek oseti: „Stigao sam. Ovo je cilj kome sam težio već hiljadama godina. Ovde je moj dom koji sam tražio. Mnogo puta sam sebi izgrađivao dom, ali to su bila samo svratišta koja sam uvek morao da napustim. Sada ovaj dom ne mogu napustiti, jer sam ja taj dom.”