10.  dan

Ne podučavam nikakvu filozofiju, niti kakvu dogmu ili veru. Čitavo moje učenje se sastoji od eksperimenata, od iskustva, od poniranja u vlastitu unutrašnjost pomoću otvorenog uma, bez ikakvih uverenje jer bi svako uverenje bilo prepreka u spoznavanju istine.

Svako uverenje je štetno u traganju za istinom. Zato nemojte biti hrišćanin, ni hindus, niti musliman; nemojte biti ni teista ni ateista. To nije potrebno jer ništa ne treba da znate. Samo zapamtite: „Ja ništa ne znam” i uronite u svoju unutrašnjost s takvim stanjem uma, kao nevino dete koje ništa ne zna. Ako čovek može da uroni u vlastito biće kao nevino dete i ako može delovati u tom stanju neznanja, tada istina nije daleko, ona je vrlo blizu. U momentu kada spoznate svoje biće pronašli ste ključ, učiteljev ključ koji otvara mnoga i mnoga vrata; kojim zapravo mogu da se otvore sva vrata. Taj ključ nazivam istinom; vašom istinom, vašom iskustvenom istinom.

Zato odbacite uverenja, odbacite sve laži koje ste naučili od drugih i krenite nevino, prazno, ne znajući ništa. Uskoro ćete otkriti veliko blago, silnu mudrost u svojoj unutrašnjosti. Ono je već tamo i samo čeka da doñete praznih ruku.

Meditacija je poniranje praznih ruku, bez ikakvih uverenja, bez ikakvih saznanja.