11.  dan

Smeh je jedno od najbožanskijih iskustava, meñutim vrlo malo ljudi se zaista smeje. Uglavnom je ljudski smeh šupalj, ili je samo intelektualan, samo je farsa ili samo fasada, ili samo pristojnost ali nikada nije stvaran.

Kada čovek može stvarno da se nasmeje, punog srca ne potiskujući ništa, istog momenta se dešava nešto neopisivo jer kada je smeh stvaran nimalo nije egoističan, a to je jedino stanje u kome može da se spozna Bog, stanje bez ega.

Postoje mnogi načini da se bude bez ega, međutim smeh je najlepši način. Za smeh nije potrebna izvežbana nadarenost, ustvari deca se smeju mnogo lepše, mnogo potpunije. Kako rastu, njihov smeh postaje šupalj, oni počinju s potiskivanjem stvari i razmišljanjem o tome da li da se smeju ili ne, kao i da li je ispravno smejati se u nekoj situaciji.

Naučite da se smejete ponovo kao mala deca – da se smejete svesno i stvarno – ne samo drugima, nego i sebi. Čovek nikada ne sme da propusti priliku da se smeje. Smeh je molitva.