24.  dan

Kada čovek postaje potpuno slobodan treba da bude potpuno svestan jer je naše ropstvo ukorenjeno u našoj nesvesnosti, ono ne dolazi spolja. Niko ne može da vas učini neslobodnim. Možete biti uništeni ali vašu slobodu niko ne može da uzme, osim ako je sami date. U krajnjoj analizi uvek je vaša želja za zavisnošću ona koja vas čini neslobodnim. Vaša želja da budete zavisni, vaša želja da odbacite odgovornost da budete ono šta jeste čini vas neslobodnim. U momentu kada čovek postane odgovoran za sebe… zapamtite da to nisu samo ruže, na njima ima i trnja; nije sve slatko; u tome postoje mnogi gorki trenuci.

Slatko je uvek izjednačeno sa gorkim, uvek dolazi u istoj količini. Ruže su izjednačene s trnjem, dani s noćima, leta sa zimama. Život održava ravnotežu izmeñu polarnih suprotnosti, zato čovek koji je spreman da prihvati odgovornost da bude to što jeste sa svim lepotama, gorčinom, radostima i agonijama, može biti slobodan. Jedino on može biti slobodan.

Prihvatite odgovornost da budete ono šta jeste, takvi kakvi jeste; sa svim što je dobro i što je loše, sa svim što je lepo i što nije lepo. U tom prihvatanju desiće se nadilaženje i čovek će postati slobodan.

Sloboda znači nadilaženje, izlazak iz podvojenosti. Tada više niste ni u zanosu niti u agoniji, postajete samo svedok svega što vam se dogaña. Takvo nadilaženje je stvarna sloboda i ona čini čoveka dobrim i osloboñenim.