13.  dan

Kabir, jedan od najvećih indijskih mistika je rekao: „Tražio sam Boga godinama i godinama i nisam mogao da ga pronađem. Onda sam napustio tu ideju, postao sam smiren i ispunio se ljubavlju – šta sam drugo mogao? Pošto nisam mogao da pronañem Boga, jedino mi je preostalo da ostanem što bliže božanskom. Zato sam se smirio i utišao, bio sam ispunjen ljubavlju. Postao sam dobar, kao da sam ga već pronašao. Sve je bilo ‘kao da’. Jednog dana je on došao da potraži mene i od tog dana previše ne marim za njega, ali on nastavlja da me sledi. Prvo sam ja zvao njega, govoreći: ‘Bože, gde si?’ Sada on zove mene: ‘Kabire, gde si?’ ”

Kabir je govorio o nečemu veoma značajnom. Citiram njegove stvarne reči: „On nastavlja da me sledi kao senka i da me zove: Kabire, Kabire, kuda ideš? Šta radiš? Mogu li nekako da ti pomognem? Sada me baš briga za njega, jer znam da je tu.” On nije negde napolju, nego unutra. On nije u religijskim obredima; on je u ljubavi. On nije u formalnostima, nego u neformalnom prijateljstvu s postojanjem.