28.  dan

Čovek je osuđen da ostane jadan i da razmišlja na izdvojen način. Zapamtite da nijedan čovek nije ostrvo. Razmišljati o nečemu kao izdvojenom iz celine jeste samo privid. Iz toga izviru svi drugi prividi. Mi smo deo ogromnog kopna, nismo ostrva. Jedini način da se preobrazite je da zapamtite ovo.

Živeti u ovom prividu bi značilo da ste osuđeni na stvaranje mnoštva problema čiji broj se stalno povećava. Oni ne mogu da se reše dok na samom početku ne promenimo svoj pristup. Nužna je ključna promena, a ne samo preoblikovanje, a takva promena nastaje kada odbacimo svoju ličnost u božji okean, kada kapljica rose ega nestane u okeanu.

Time ne gubimo ništa, nego dobijamo. Naprosto nestaju naša mala ograničenja i postajemo ogromni, beskrajni. U tom beskraju je miris.

Kada iskoračite iz pećine ega prema otvorenom nebu, pod zvezdama, odjednom će da vam izrastu krila. Uvek ste ih imali, samo niste imali dovoljno prostora da poletite. Treba samo platiti malu cenu; samo odbaciti lažni ego.