8.  dan

Razmišljanje pripada umu; stanje ne-uma je početak potpuno nove dimenzije gde nestaju sve misli i ostaje samo tišina, kao da je stavljena tačka. Ništa se ne pokreće, sve je stalo. Vreme je stalo, čovek je naprosto u sadašnjosti. U tom izuzetnom trenutku - zato što je to najživlji trenutak u vašem životu - otkrivate sami sebe. To vašem biću donosi bunt. Postajete sasvim druga osoba, ponovo se rađate, niste više onaj stari - onaj stari umire - čak se na njega i ne nastavljate. Ne radi se o poboljšanju stare kuće, staro je naprosto ishlapelo.

Uz ovu oživljenost sve što čovek učini ili kaže mora da bude buntovno. Vrlo malo ljudi će ga razumeti. Mase ne mogu da ga shvate, one će da budu protiv njega jer su uvek bile protiv svih meditanata. Bojale su se ljudi kao što je bio Isus, Sokrat ili Mansur. Ubili su ih zato što nisu mogli da prihvate njihovo viñđnje, nisu mogli prihvatiti činjenicu da je neko toliko uzvišen. Prihvatiti nekoga ko je toliko uzvišen značilo bi priznati da vi živite u mraku. Bilo bi ponižavajuće.

Jedini način da se njihov ego ponovo potvrdi je da unište takvu osobu, da je uklone s pozornice jer im samo prisustvo takve osobe stvara osećaj krivice zbog toga što ne čine ono što bi trebali činiti i što nisu ono što bi trebali biti. Prisustvo takvog čoveka ih podseća da su propustili životnu priliku - i ne mogu mu oprostiti.