2.  dan

Kada nam je podareno rođenje, egzistencija nas je već prihvatila. Ne postoji pitanje poslednjeg sudnjeg dana, ja verujem u prvi sudnji dan koji je već prošao; to je gotovo. Onog dana kada je Bog odlučio da stvori svet bio je sudnji dan. Tog dana je verovatno oklevao, razmišljajući da li da stvori svet ili ne, ali je odlučio da ga stvori. Doneo je odluku da je bolje stvoriti ga. Više je voleo išta nego ništa.

Šta god je Bog stvorio, on je za to odgovoran. Ja nisam odgovoran, ni vi niste odgovorni, niti je iko drugi odgovoran. Cela odgovornost je božja ili je odgovornost egzistencije; šta god je dobro pripada egzistenciji, šta god je loše isto joj tako pripada.

Možemo zaključiti poglavlje, ne moramo oko toga da se brinemo. Jedina stvar koju bih vam još rekao je da što čovek dublje ulazi u meditaciju, tako shvata da ne postoji pitanje nekog budućeg suda i da se ne treba brinuti ni oko čega. Čim se umirite osećate kako se božja ljubav sliva sa svih strana. Odjednom postajete svesni da se brine o vama, da niste nevažni, da niste nešto slučajno; vi ste bitni za egzistenciju. Bogu ste bili potrebni zbog toga vas je stvorio.