11.  dan

Ono o čemu Hrist govori je njegovo sopstveno iskustvo, a ono o čemu govori hrišćanin je njegovo uverenje. Između iskustva i uverenja je ogroman razmak. On je nepremostiv.

Ako želite da saznate istinu, nikada ne budite vernik. Ne nagovaram vas da budete nevernici jer je i to uverenje – negativno uverenje, anti-uverenje… Nastojim da vas oslobodim od obe vrste uverenja – i pozitivnih i negativnih – tako da sami možete da istražujete.

Istina vam je dostupna kao i bilo kom Isusu, bilo kom Budi, bilo kom Krišni. Ona nije ničije vlasništvo, nego na nju imaju svi ljudi pravo po rođenju. Čovek treba da je istražuje, da uranja u nju. Umesto verovanja čovek treba da krene otvorenog uma. Uverenje nas zatvara. Unapred živite sa zaključkom koji nije vaš, koji ste dobili od drugih, koji je stvarno slučajan.

Ako su vas odgajali hindusi trebali biste biti hindus, ako su vas podizali muslimani trebali biste biti musliman. Prema tome, to je pitanje uslova, pitanje onih koji su vam postavljali uslove, koji su vas slučajno rodili. Oni uslovljavaju vaš um. Njihove umove su uslovljavali njihovi roditelji i tako dalje.

Izađite iz sveg uslovljavanja, budite slobodni da biste mogli da istražujete, da biste mogli da tragate. Prvi uslov za traganje je odbacivanje a-priori zaključaka, tako ćete moći jednom da iskusite istinu.

Na dan kada je iskusite vi postajete sam Hrist – a to je lepota. Hrist je lep, a hrišćanin je ružan.