4.  dan

Čovek mora ponovo da postane dete. Samo tako će biti sasvim svestan lepote postojanja, čuda postojanja. Ovo divljenje je upravo početak religije. Međutim, događa se - mora biti tako, nešto što ne može da se izbegne, nešto što je gotovo nužno zlo - da svako dete mora da izgubi svoju nevinost jer mora da se školuje. Mora da nauči određene jezike, prirodne nauke, zemljopis, matematiku - određene osnovne predmete. Moraće da postane stručnjak u određenom području - lekar, inženjer, naučnik. Životni zahtevi su takvi da ne može da se pusti na miru.

Svo njegovo obrazovanje mu oduzima nevinost; steklo je saznanja, postalo skup podataka, pa uz to zaboravilo radost čuđenja, jer sada misli da zna, čemu onda da se čudi? Ono zaboravlja divnu dimenziju plahosti. Ništa ne može da ga iznenađuje - to je jedna vrsta duhovne smrti.

Za svet postaje vrlo korisno, postaje prepredeno, lukavo, postaje moćno. Zbog svoje svetovne vrednosti postaje tržišna roba. Može da se kupi i proda. Što su mu opširnija znanja, toliko mu je veća cena. Međutim, izgubilo je nešto vrlo vredno što ponovo mora da stekne.