15.  dan

Čovekova energija je sirova. Treba da se pročisti, a onda sirova energija koja bi inače stvarala jad, tamu i očaj započinje da stvara beskrajnu dobrotu, sjajno veselje. To je ista energija, jedino je morala da proñe kroz suptilan proces meditacije, kroz malo pročišćavanje.

Na primer, sunce svetli isto kao i mesec. Mesec zapravo nema sopstvenu svetlost – on naprosto reflektuje sunčevu svetlost – meñutim u tome može da se vidi ogromna razlika. Sunčeva svetlost je

nemilosrdna, agresivna, vrela i silna. Ta ista svetlost kada se reflektuje od meseca postaje odjednom

prohladna, blaga smirena i jasna.

Mesec možete da posmatrate satima, a u sunce ne možete ni da pogledate. Ako pogledate u njega izgoreće vam oči, uništiće osetljivi nervni sistem vašeg mozga. Nasuprot tome, posmatranje meseca je vrlo umirujuće, okrepljujuće. U osnovi mesečina nije drugačija od sunčeve svetlosti, ali je preko meseca prošla kroz preobražaj.

Meditacija je kao mesec; preobražava energiju pohote u ljubav, energiju besa u saosećanje, pohlepe u darežljivost, preobražava energiju nasilnosti u predanost, a ega u skromnost. Mesečina predstavlja nešto vrlo značajno, jer morate da proñete kroz isti proces, od sunca do meseca, od ekstrovertnosti prema introvertnosti, od izlaska prema zalasku. Tada će se dogoditi čuda. Čovek nikada ne bi mogao sanjati ni zamišljati da su takve divote moguće. Kada se to dogodi, čovek po prvi put oseti zahvalnost prema Bogu i prirodno nastaje molitva.