17.  dan

Meditacija bez mira je mrtva, radi se na silu; to nije prava meditacija nego samo neka vrsta koncentracije. To je jedna od najvećih grešaka. Meditacija je upravo suprotna koncentraciji. Koncentracija je napeto stanje uma, a meditacija je opušteno stanje uma. Čudo meditacije desiće se kada se potpuno opustite -

um će tada nestati. Um postoji samo s napetostima, nezadovoljstvom i brigama. On se njima hrani; zato vas koncentracija nikada ne odvodi izvan uma.

Čovek može da bude miran i bez meditacije, a tada se isto tako dešava nešto pogrešno. Takav mir je samo površan, a duboko unutra ostaje uzbuna. Čovek sedi na vulkanu. Sedi mirno, ali je tamo vulkan i svakog časa može da započne erupcija. Svaki izgovor je dobar. Ne prisiljavajte se nikada da budete mirni, niti prisiljavajte svoj um ni na koji način, ni iz kog razloga i ni u kom smeru.

Uđite u opuštanje, potpuno opuštanje, ne čineći ništa, samo postojeći. U tom času kada ste čisto postojanje i ne činite ništa - nikakvo nastojanje da budete mirni, nikakvo nastojanje da se koncentrišete - kada s vaše strane ne postoji nikakvo nastojanje, u tom trenutku bez napora meditacija i mir se zbivaju istovremeno. To donosi pobedu, unutrašnju pobedu. Čini vas gospodarem sopstvene duše i sopstvene sudbine.