17.  dan

Ljudi žive u lažima. Te laži su naravno lepe, prijatne, udobne, prikladne i ponekad nas teše. Međutim, laži su ipak laži, one nisu od pomoći. Deluju kao opijum. Ne mogu pomoći da se zaboravi jad, mogu samo da se koriste kao umirujuće sredstvo, ali ne utiču stvarno na bolest. Samo prikrivaju simptome.

Milioni ljudi u svetu žive sa prikladnim lažima. Nazivaju ih istinama… međutim, osnovna osobina istine je da moramo da je pronalazimo sami.

Istina ne može da se prenese, niko ne može da vam je da. Morate sami da se potrudite da je nađete. Zato u najboljem slučaju od drugih možete dobiti lepu laž, zgodnu, slatku laž. Možete se okružiti takvim slatkim ništavilom, ali je to opasna igra jer time gubite priliku, vreme, energiju koji su mogli da vam omoguće da doprete u svet istine.

Posvećenost istini znači: neću pripadati nikakvoj tradiciji, neću pripadati nikakvom kultu, nikakvoj veri; tragaču. Verujem samo kada spoznam, nikako pre toga.

Dok tako ne odlučite istina će vam ostati nedostupna. U času kada se u vama ta odluka ustali istina nije daleko. Jednom kada spoznate istinu spoznaćete večni život, ono što započinje i nikada se ne završava. To mora da postane jedino posvećenje, jedina predanost.