30.  dan

Smrt je osnovni uzrok svih naših strahova – mi smo uvek okruženi smrću. Uvek kada vidite da neko umire, to vas podseća na sopstvenu smrt. Nikada ne pitajte kome zvono zvoni – uvek zvoni vama.

Ljudi ne vole da razgovaraju o smrti. Smatraju da je neuljudno i nekulturno pričati o smrti jer to svakoga podseća na sopstvenu smrt koja je stalno prisutna, kao mač visi na tankom koncu i svakog momenta može pasti. Dovoljan je samo dašak vetra. Uz to, može pasti na vas. Kako biste mogli da se veselite životu. Kako biste mogli da živite potpuno da vas smrt neprekidno ne sledi kao senka? Ona truje sva naša veselja.

Jedino meditacija može da vas učini svesnim vaše besmrtnosti. Zapravo kada želite da umrete ne možete umreti, nema načina da se umre. Nikad se niste rodili i nikad nećete umreti. Postojali ste pre roñenja i postojaćete posle smrti. Roñenje je samo ulazak u odreñeno telo, a smrt je napuštanje tog tela. Vi ste večni.