“Pokušaj za trenutak da prihvatiš ideju da nisi ono što veruješ da jesi, da precenjuješ sebe, u stvari da lažeš sebe. Da uvek lažeš sebe, u svakom trenutku, čitavog dana, čitav svoj život. Da to laganje upravlja tobom do takvog stepena, da više ne možeš da ga kontrolišeš.
“Ti se zaklinješ lažju. Ti lažeš, svuda. Tvoji odnosi sa drugima – laž. Tvoje vaspitanje, tvoji običaji – laž. Tvoja učenja – laž. Tvoje teorije – laž. I ono što misliš o sebi – takođe laž.
“Ali se nikada nećeš zaustaviti u tome što radiš i što govoriš, jer veruješ u sebe. Posmatraj bez predrasuda, prihvatajući za trenutak tu ideju o laganju. I ako posmatraš na taj način, plaćajući sobom, bez samo-sažaljenja, dajući sva svoja prividna blaga za trenutak realnosti, možda ćeš u sebi iznenada ugledati nešto što do tada nisi video.
“Videćeš da se razlikuješ od onoga što misliš da jesi. Takođe ćeš videti da ste dva. Jedan koji nije, ali zauzima mesto i igra ulogu drugog. I jedan koji jeste, ipak suviše slab, toliko nematerijalan, da nestaje odmah po pojavljivanju. On ne može da podnese laži. Najmanja laž čini da nestane. Ne bori se, ne pruža otpor, poražen je unapred.
“Uči da gledaš, dok ne budeš video razliku između svoje dve prirode, dok ne budeš video laži, prevaru u sebi. Kada budeš video svoje dve prirode, toga dana, u tebi, istina će biti rođena.”
Jeanne de Salzmann
http://izagranice.blogspot.com/
bglavac
irida
edin.kecanovic
