19.  dan

Čovek može da se oseća potpunim tek kada postane deo ovog neobično lepog postojanja. Manje od toga neće biti dovoljno. Ako bude manje, uvek će vam još nešto nedostajati. Morate da postanete prostrani, toliko prostrani da u vama mogu da postoje oblaci i zvezde; tada će nastati zadovoljstvo.

Kada u vama bude čitava egzistencija, tada naravno neće nedostajati ništa. Sve je u vama, ne može ništa da nedostaje. Kada vam ništa ne bude nedostajalo bićete u stanju stvarne dobrobiti.

Stepen dobrote ne može biti viši od ovog; popeli ste se na Mont Everest dobrote. To je kruna, krešendo, a čovek s toga više ne može pasti. Pad nije moguć jer se čovek srodio s tom dobrotom. Niste više odvojeni pa ne možete ni pasti. Ne radi se o tome da vi osećate dobrotu, nego o tome da ste i sami dobrota; vrlo je važno da ovo shvatite.