19.  dan

Jutro nikada nije daleko; potrebno mu je samo da otvorite srce i da zapevate pesmu dobrodošlice i ono je tu. Samo čeka da zapevate od srca. U moment kada zaigrate sunce ne može da odoli izazovu da se pojavi na horizontu.

Osećam da ponekad sunce ne bi ni izašlo kada bi jednoga dana sve ptice odlučile da ne pevaju. Zbog čega? Kada bi sva stabla odlučila da ne otvore svoje cvetove, rekavši „neka prvo dođe sunce”, sunce ne bi

izašlo. Mora postojati unutrašnja veza, to ne može da bude jednostrani događaj. Ne radi se samo o tome da

sunce izlazi, a cveće se otvara i ptice pevaju – ne. Isto važi i obrnuto; cveće se otvara, ptice pevaju i sunce izlazi. Mora da postoje oba smera.

Život je uvek obostrano zavisan; to pesnici osećaju. Tenison je napisao: „Kada bih mogao da shvatim samo jedan cvet, koren i sve to, tada bih shvatio i celi svemir.” On je u pravu, ali je to samo osećaj pesnika. Mistici su to videli, iskusili; to je istinito.