3.  dan

Rođeni smo sa sjajnim mogućnostima, ali to su samo mogućnosti. Možemo da umremo a da ih ne ostvarimo; možemo da promašimo cilj ako ne krenemo svesno, sa svesnošću. Ako se samo prepustimo na milost i nemilost vetru i talasima, ako se prepustimo slučaju, tada ćemo propustiti sve prilike.

Zato vidite toliko jadnih ljudi. Njihov jad je bez spoljašnjeg uzroka, on je ukorenjen u njihovom promašivanju cilja. Svi oni osećaju da su nešto promašili. Nisu ni svesni šta je zapravo to, ali jedno je

sigurno: ne razvija se svako ko u sebi nosi seme. Neke semenke ne procvetaju.

Seme je osuđeno na to da bude jadno; jedino cvet može da igra na vetru, na kiši i na suncu. Samo cvet može da peva svoju pesmu – da peva pesmu dobrote. Samo cvet zna za ispunjenje, za zadovoljstvo. Samo se cvet oseća opušteno u egzistenciji. Seme ne može da bude opušteno, ono je zatvoreno, izolovano. Ne zna ništa o mesecu, suncu, zvezdama; nije ni čulo za njih. Ne zna ništa o cveću, bojama, dugama, ni o pesmi ptica ni o zujanju pčelinjih mantri; ne zna ništa o svemu tome, ali je negde u njemu skrivena čežnja da sazna sve.

Jedina potrebna osobina je inteligencija. Postanite tihi, svesni, meditativni i vaša inteligencija će se razvijati a seme će jednog dana proklijati. Taj dan je najveći dan za veselje, dan kada dolaze vaši cvetovi, dan kada u vaš unutrašnji svet dolazi proleće, kada postajete prelepa bašta.