9.  dan

Istina nikada nije prijatna, početak je vrlo neprijatan.

Govori se da je Buda tvrdio da su laži u počeku slatke, a na kraju gorke; dok je istina u početku gorka, a na kraju slatka. On je apsolutno u pravu. Istina je gorka, ne zato što bi ona bila gorka, nego zato što u lažima živimo toliko dugo da se one razbiju kada doñe istina, a to je bolno.

Istina ne poznaje kompromis. Kada ona doñe sve laži se moraju razbiti. To u početku izaziva haos, a zatim se iz tog haosa rañaju zvezde, raña se stvaralaštvo. Zato se vrlo malo duša usudilo da upozna istinu, ostale žive razmaženo sa svojim lažima, držeći svoje igračke, svoje plišane mede, zaviseći od prijatnih zamisli.

Na primer, čovek se boji smrti i zbog toga ne znajući ništa o besmrtnosti, drži se zamisli o besmrtnosti. Ljudi mi dolaze i pitaju: „Šta se dešava posle smrti?”

Ja odgovaram: „Prvo pokušajte da saznate šta se dešava pre smrti. Živi ste – sada biste trebali znati šta je život.”

Kada znate šta je život, znate šta je upravo sada, tada ćete biti sposobni da koristite istu svest i kada doñe smrt. To je ista svesnost; isto ogledalo koje odražava život i odražavaće i smrt. Ako ste svesni, ne

postoji smrt ni roñenje, postoji samo večnost. Samo, ovo mora biti iskustvo a ne ideja.