’’Igraj!’’ rekao mi je Čovek-ovca. ’’Dok god muzika svira,igraj dok te noge nose. Razumeš li šta ti govorim? Igraj dok te noge nose. Ne smeš da razmišljaš zašto igraš. Ne smeš da razmišljaš o značenju toga. Jer, u osnovi, značenja nema. Počneš li da razmišljaš, noge će ti se zaustaviti. Zaustave li ti se jednom noge, ja tu više ništa ne mogu. Tvoje veze će nestati. Nestaće zauvek! I više nećeš moći da nigde drugde osim u ovom svetu. Brzo ćeš biti uvučen u ovaj svet. Zato noge ne smeju da ti se zaustave. Koliko god ti se činilo besmisleno, ne smeš da misliš na to. Prati korake i igraj dok te noge nose. A ono otvrdlo razmekšaj, makar malo. Mora da je ostalo i nešto za šta nije prekasno. Upotrebi sve što se može upotrebiti.. Učini sve što možeš. Nema čega da se plašiš. Svakako si umoran. Umoran i uplašen. Svi imaju takve trenutke. Čini ti se da je sve pogrešno. I noge ti se zaustave.’’’
Podigao sam pogled i opet neko vreme posmatrao senku na zidu.
’’Ali nema ti druge nego da igraš’’ nastavio je Čovek-ovca. ’’I to da igraš najbolje! Da se svi zadive. Onda ću možda i ja moći da ti pomognem. Zato igraj! Dok god muzika svira."
"igraj, Igraj, Igraj"
Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
1137
OD 14.01.2018.PUTA