16.  dan

Zlato je uvek imalo simbolično značenje i na Istoku i na Zapadu. Alhemičari su vekovima govorili o njemu, ali su ih u velikoj meri shvatali pogrešno, jer su ljudi mislili da govore o pravom zlatu. Međutim oni su govorili o zlatu kao metafori.

Čovek je obično kao orkestar bez dirigenta, koga niko ne vodi a svi instrumenti sviraju solo. Uprkos tome što se radi o orkestru, svako svira solo u skladu sa sopstvenim zamislima, ne brinući o ostalima i o tome šta oni rade, ne trudeći se da ostvare sklad; odatle buka, odatle unutrašnja mahnitost i bezumlje. Gotovo čitav ljudski rod je bezuman. Naravno ljudi se razlikuju prema stepenu; neki su bezumniji, a neki su manje bezumni, ali ta razlika u stepenu bezumnosti i nije neka razlika.

Samo su vrlo retki pojedinci – ponekad neki Buda, neki Lao Ce, Neki Bašo, neki Isus – samo vrlo retki ljudi su sposobni da vode sve svoje elementarne sile i sposobni su da ne sviraju solo, nego kao orkestar. Ovi ljudi koji su sposobni da unesu nešto harmonije u svoja bića, znaju pravu istinu.

To se podrazumeva pod zlatom. Ono je najdragoceniji metal, zato je postalo simbol.