21.  dan

Kada čovek ne može da postane pesma život ostaje prazan i beznačajan. Međutim, ljudi pokušavaju da budu sve, samo ne pesma. Žele da postanu bogati, moćni, slavni. U tom bogaćenju i sticanju političke moći i slave gube sve odlike koje bi mogle da im razvedre život; gube svo veselje, postaju ozbiljni. Moraju da postanu ozbiljni jer su stvari za kojima teže takmičenje, sve su one egoistično putovanje, a ego je ozbilja stvar.

Ego nema smisla za veselje, on je vrlo ozbiljan. Zato su egoisti skloni da postanu sveci jer je to izgleda najlakši način da postanu moćni, cenjeni i slavni a da ne izgube ni malo od svoje ozbiljnosti. Zapravo što ste veći svetac, vi postajete sve ozbiljniji i ozbiljniji, a uz to sve mrtviji i mrtviji.

Razvedrite se! Veselite se koliko je god više moguće; budite sve življi, koliko god možete. Biti religiozan za mene znači biti preplavljen životom, toliko obilno da možete da ga delite s drugima; da možete

da oživite neke mrtve ljude – a mnogi su mrtvi; oni koji su izgubili svu ljubav i oni koji su izgubili sav smeh.