15.  dan

Dobrota nije nešto što bi moglo da vam se doda. Ona nije postignuće, nju već imate u sebi. Doneli ste je sa sobom zajedno sa životom; ona vam je urođena, urođena je vašem biću. Tada se samo otvori kao pupoljak, samo uz mali napor on može da postane cvet. Ujutru, kada izlazi sunce, pupoljci postaju cvetovi.

Isto se događa s meditacijom u bašti, u unutrašnjosti duše. Kada raste vaša svesnost, svest vam daje neku unutrašnju toplinu. Čovek gotovo može da je oseti. Kada počne u vama da se budi, možete videti neku energiju koja se u vašoj unutrašnjosti pokreće, kreće se naviše, u suprotnom smeru od gravitacije. Što se ona više uzdiže, utoliko je možete osetiti jače. Kako se vaš unutrašnji svet zagrejava i puni svetlošću, mnogi pupoljci postaju cvetovi. Odjednom dolazi proleće.

Dobrota je prvi cvet koji će se otvoriti, a nju slede mnoge druge stvari. Kao da dobrota otvara vrata hrama. Prva je dobrota, a poslednje je iskustvo božanskog; a između njih će biti mnogo, mnogo drugih cvetova.