17.  dan

Dobrota je sunce koje izlazi iz vas. Svakidašnji čovek živi u mračnoj noći koja ne poznaje zoru, koja ne zna za izlazak sunca; samo tetura u mraku, padajući ovde, padajući onde i povreñujući se. Kada pogledate ljudski život vidite da je on samo jalovo tapkanje, jer tapkajući čovek nikada ne nalazi vrata. Vrata mogu da se nađu samo kada vaša unutrašnjost bude obasjana svetlošću, ako izađe sunce. Ovo se dešava u meditaciji, koja je početak izlaženja sunca, ona je poziv suncu da izañe unutar vas, poziv svetlosti, poziv tišini i miru. Obično nikada ne razmišljamo o ovim stvarima: o tišini, miru, nepokretnosti, svetlosti – a one su pravo blago. Od njih se sastoji naše pravo kraljevstvo.

Zato od sada pa na dalje zovite sve više i više mira, sve više i više tišine, nepokretnosti. Ne propustite ni jednu priliku da budete mirni i tihi. Ne propustite ni jednu priliku da se opustite i pogledate u svoju nutrinu. Tako ćete iznenada jednog dana to doživeti. To se nikada ne zbiva postupno, nego iznenada. Odjednom zapažate kako u vašoj unutrašnjosti istočna hemisfera postaje crvena jer je prošla noć i izlazi sunce. Tada započinje pravi život, svaki trenutak postaje dragocen i zanosan, u svakom trenutku je sadržana večnost. Tada ne postoje ni prošlost ni budućnost, sve je sadašnjost. Tada čovek saznaje da ne umire niti se raña. Čovek je uvek ovde i sada.