17.  dan

Čovek je stranac na zemlji, on je ovde ali ne pripada ovde. Na sve moguće načine pokušava da izgradi svoj sopstveni dom i stvori veze, ali ni u čemu ne uspeva. Ostaje beskućnik, sve dok ne započne da ponire u sebe, jer je vlastita unutrašnjost njegov pravi dom. Unutrašnje natkriljuje zemlju, unutrašnje nije deo zemaljskog. Ono je ovde, a istovremeno nije ovde.

Kada jednom saznamo ko smo u svom unutrašnjem svetu, ovaj osećaj da smo stranci će nestati. Pronalazite svoj dom, svoj svet; pronalazite božansko. Dok se to ne dogodi, sva naša nastojanja su osuđena na neuspeh. Svaka ljubavna veza propada bez izuzetka; samo se nadamo da izuzeci postoje. Sva snaga propada. Čovek može da ima svo bogatstvo sveta, a ipak da ostane siromašan. Čovek može da poseduje čitav svet, a ipak da zna da je u svojoj unutrašnjosti prazan, šupalj i da život ništa ne znači.

Kada jednom vidite svoje središte, vaša periferija postaje njen deo. Tada čovek živi u svetu, ali svet nije u njemu. Čovek živi u svetu ali ga svet ne dodiruje.