25.  dan

Čitav ljudski rod zavisi od nekoliko pojedinaca, možete ih izbrojati na prste. Masa u tome nimalo ne učestvuje. Mase su kao težak teret; one su sprečavale taj razvoj, a nisu pomagale u tom razvoju. Um svetine je uvek protiv novog; raspeli su Isusa samo zato što je bio tako nov. Niko pre njega nije tako govorio, niti se iko pre njega tako ponašao. Rulja nije mogla da podnese tog čoveka – takvog predivnog čoveka, tako divnu osobu – tako su mase odlučile da ga razapnu. Napokon, uvek je bilo tako, isto su učinili Sokratu i Mansuru.

Uvek kada se pojavi neki čovek koji u postojanje donosi nešto novo, koji je postao sredstvo onostranog, njegov život je u opasnosti jer se mase osećaju uvreñene; ego im je povreñen. Vrlo je čudno što su upravo ti retki pojedinci, koje su ljudi mrcvarili i ubijali, bili uzrok čitavog napretka ljudskog roda, oni su kameni temelji ovog hrama koji još nije potpun. Potrebne su još mnoge žrtve, još mnogi Isusi moraju biti razapeti i mnogi Sokrati otrovani i ubijeni.