7.  dan

Budite sve veseliji, ne propuštajte ni jednu priliku. Ljudi postupaju vrlo glupo, nikada ne propuštaju priliku da budu jadni. Čak i kada nema načina da se to stvori, oni će ga pronaći, izmisliće ga. Ako nije u sadašnjosti, počeće da pretražuju prošlost. Ako bedu ne nañu u prošlosti počeće da razmišljaju o budućnosti; nekako moraju pronaći nešto o čemu će da brinu i zbog čega će biti jadni. Nije ni čudo što je svet tako pun jada.

Isto se može učiniti i sa dobrotom; nikada ne propuštajte priliku. Svaki dan imate bezbroj prilika. Kada jednom budete budni iznenadićete se koliko prilika ste do tada propustili. One su na svakom koraku, čovek ne mora da ih izmišlja niti zamišlja, one uvek dolaze, Bog nas stalno njima obasipa. Mi smo navikli na pogrešan pristup, na negativan pristup životu. Odabrali smo trnje, a ne zanima nas cveće. Ako odaberete trnje, a ne zanima vas cveće, pre ili kasnije za vas više neće biti cveća, ostaće samo trnje. Cveće će se

pretvoriti u trnje jer će vaš pristup biti takav da će vas cveće samo podsećati na trnje. Događa se i obrnuto.

Ako odaberete cveće, čak će vas i trnje podsećati na lepo cveće. Kako vreme prolazi, tako trnje nestaje. Čitav život postaje pun cveća, postaje proleće.

Tada Bog nije daleko, nego je vrlo blizu. Kada vas jednom obuzme radost osećaćete da vam je bliži od sopstvenog srca.