31.  dan

Bez smeha religija je mrtva. Oživećete samo kada možete potpuno da se smejete, strastveno i jako, tako da smeh pleše u svim vašim ćelijama, da vibrira u čitavom vašem biću; tada se pretvara u nešto više od vas samih, vi postajete samo mali njegov deo, okružuje vas kao aura i nestajete u njemu.

U smehu zapravo nestaje vaš ego. On možda neće da nestane u vašoj molitvi, molitva će možda da ga osnaži. U molitvi ego može da postane svetiji od vas. Neće da nestane ni zbog vašeg autoriteta i asketizma

–  postaće još čvršći i konkretniji. Meñutim, kada se slatko nasmejete, ego nestaje. U momentu kada se otvori prozor, istog momenta ega više nema. Kada nestane ego, nema ni vas.