14. dan
Kolektivna svest je postala uznemirena jer nas uče da budemo ambiciozni. Kako bismo se odmarali kada postoji ambicija? Ambicija je trka, vrlo brza trka, jer i drugi su trkači, vi niste sami; nadmećete se i takmičite se na sve moguće načine. Nije važno da li su ti načini dobri ili loši, jedino je važan uspeh – jer nam se stalno ponavlja da ništa nije tako uspešno kao sam uspeh.
Ako ste uspešni, sve što činite smatraće se dobrim. Ako niste uspešni, čak i ono što je bilo dobro smatraće se lošim.
Tako nas pripremaju za političku borbu – za novac, moć, ugled, glas i slavu. Sve te stvari prirodno izazivaju neku vrstu grozničavosti, ne dozvoljavaju vam da se opustite; opuštanje vam izgleda kao gubljenje vremena. Uveravaju vas čak da je dobro raditi nekakve gluposti, samo da biste stalno nešto radili i ostali tako zaposleni, da ne biste izgubili vrline zaposlenog čoveka. Strože se sudi opuštanju nego svemu drugom. Tvrdi se da je praznina vražja rabota…
Moje učenje je suprotno čitavoj ovoj besmislici koja se nameće ljudskom rodu i koja je otrovala ljudsku svest. Kažem vam da je ništa bolje od svega. Ne postoji ni jedna dobra stvar koja bi bila bolja od ničega. Kažem vam da praznina nije vražja rabota, nego božja kapelica.