Paleolitska dijeta za bolju liniju

Ako vas intrigira jednostavniji život, pre svih savremenih tehnologija, paleolitska ili kraće „paleo“ ishrana je možda baš za vas. Novi trend se zasniva na namirnicama ko su činile ljudsku ishranu u vremenima pre začetka zemljoradnje i koja su se nalazile u našem prirodnom staništu.

„ Probajmo Paleo“ je koncipiran na uverenju da je hrana koja se proizvodi u današnjem modernom dobu sa veštačkim dodacima u suprotnosti sa ljudskim organizmom i da je teška za varenje.

Neki sportisti veruju da se u ovom načinu ishrane krije tajna poboljšanja sportskih rezultata, dok drugi zagovornici tvrde da može da eliminiše „strane proteine“ koji izazivaju oboljenja modernog doba, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, Alhajmerovu bolest, gojaznost, rak, artritis i gastrointestinalne poremećaje.

Hrana za koju se smatra da se konzumirala u paleolitu je meso, riba, školjke, jaja, lešnici i drugi plodovi sa drveća, povrće, korenje, voće i razne bobice.

Takozvana „neolitska ishrana“, ili hrana koja je prerađena, nije dozvoljena. Ova hrana uključuje žitarice, mlečne proizvode, so, zrnevlje, mahunarke, krompir, šećer, i rafinisanu, fabrički obrađenu hranu. (Međutim, zanimljivo je da, skoro objavljena studija sadrži arheološke dokaze koji bi mogli da označavaju da su Evropljani iz paleolitskog doba jeli nešto nalik hlebu koji je bio napravljen od „brašna“ krtola.)

Za nekoga ko konzumira „paleolitsku ishranu“ idealni proteini se sastoje od organskog mesa, sveže ulovljene ribe i stoke i divljači koja se hrani travom. Organsko voće i povrće je poželjnije od onog koje se uzgaja na uobičajeni način jer se tako izbegavaju moderni zagađivači i prskanje, dok se masti dobijaju iz voća i plodova drveća.

Voda je jedino pravo piće iz doba paleolita; ipak, kokosovo mleko takođe može da prođe. Za one koji se hrane na ovaj način popodnevni koktel bi mogao da bude jedino napravljen od svežeg voća. Zanimljivo je da se kafa ne ubraja u paleolitska pića, pošto je kafa zrno i mora da bude obrađena pre konzumiranja.

Sa tačke gledišta nutricionista, neko ko živi na brzoj hrani i rafinisanim karbohidratima bi svakako osetio dobrobit od pročišćenja sa naglaskom na neobrađenoj i prirodnoj hrani, kao onoj baziranoj na „paleo ishrani“. Ipak, nema malo istraživanja koja se bave modernom „zapadnom ishranom“, kao ključnim faktorom za javljanje hroničnih bolesti. Sa druge strane, ako se striktno pridržavate „paleolitske hrane“ nećete uneti mnogo zdravih sastojaka kao što su vlakna, antioksidanti, vitamin D i kalcijum. Ljudima koji su posvećeni paleo načinu ishrane se savetuje da se prvo konsultuju sa nutricionistom da bi osigurali da će biti zadovoljene sve njihove neophodne potrebe.

Druga kritika ovog načina ishrane se odnosi na vremenski element. Ključno u ovoj ishrani je hrana u svom prirodnom obliku, što znači da treba da se odreknete lake i brze pripreme koja štedi vreme i energiju u spremanju hrane. Na primer, ne možete samo da uzmete jogurt, naoravite sendvič, ispečete krompir, skuvate testenine ili da otvorite konzervu paradajza da bi sebi olakšali pripemu obroka, a takođe ne biste mogli da jedete u većini restorana. Da biste se hranili na ovaj način potrebno je dosta predostrožnosti, planiranja i priprema da biste bili sigurni da ćete uneti sve neophodne hranljive sastojke - što predstavlja veliki izazov.

Ako vam se dopadaju principi na kojima se zasniva „paleo ishrana“ ali nemate želju da se posvetite drastičnoj promeni životnog stila koju ona nosi mogli biste da se inspirišete na drugi način umesto da se potpuno menjate.

Možete da počnete sa izbacivanjem rafiniranog brašna i šećera iz ishrane, a to bi bili beli hleb, žitarice napravljene od prerađenih zrna, kolači, keksevi i drugi slatkiši. Potom, možete da povećate dnevni unos svežeg voća i povrća, birajući ono koje je uzgajano na prirodan način kada god je to moguće.

Život je možda bio manje komplikovan za pećinske ljude, ali zato su morali mnogo više vremena da posvete lovu i nabavci hrane nego većina današnjih porodica.