Sve manje me veseli boravak ovdje. Ljudi postave tekstove i odu.Nemaju vremena za druženje,ili ne žele.Uredništvo skoro da je nevidljivo. Rijetko popričaju sa svojim članovima,kao da nas nema i kao da ovo nije njihov portal.

Komentira se vrlo malo i to uglavnom jedni te isti. I od tih komentara svakodnevno ispadne cirkus. Ne shvati se smisao komentara, prihvati se uvredljivo i kao napad na nećiju osobnost.

Zbog nećije ograničenosti svakodnevno izađu zavrzlame na koje reagiram, a nebi trebala. Ispadam svađalica zbog drugačijih gledanja na život.

Moram li ja biti buntovnik među mirnim stadom? Ne moram i neću. Moj život je ispunjen.  Imam se ćime zanimati. Ništa mi ne fali i nisam nesretna.Neću postati zombi a ni poslušnik koji  šuti na nebuloze.S obzirom na sveopštu situaciju svojim stavovima i komentarima  ne želim više narušavati sklad kraljevstva nebeskog.  Dalje moram sama. Ako se ponekad javim kakvim tekstom bit ću sama u sjeni, ali na svjetlu života i svoje osobnosti. Bez glupih komentara i opaski u stvarnom opipljivom životu, jer meni je jasno ako se netko ne želi mjenjati nitko ga neće promjeniti, pa mi nije potrebno davati svoja mišljenja na bilo što. Zato svatko neka radi po svom nahođenju i pameti naučenim i prihvaćenim stavovima, a ja ću po svom.Kap sam u moru, i nisam nikom potrebna.