Otpor GM hrani je stvar nacionalne bezbednosti - tvrdi američki naučnik dr Džon Fagan i preko NT poručuje srpskim seljacima:

Ne sejte GM seme, najzdravije su domaće sorte

Priredila: Vojislava Crnjanski Spasojević

Prošlonedeljni tekst „Seme zla zagadiće Srbiju“, objavljen u našem listu, izazvao je burne reakcije. Tu je, prvi put, srpsko Ministarstvo poljoprivrede priznalo da je u toku izrada izmena Zakona o GMO, kojima će, pod određenim uslovima i uz kontrolu države, biti dozvoljeno gajenje genetski modifikovanih biljaka u komercijalne svrhe i prodaja GMO hrane.

Redakciji NT obratio se i Dragan Čičić, predsednik Fonda organska Srbija, koji je za naš list stupio u kontakt sa dr Džonom Faganom, čuvenim američkim molekularnim biologom, jednim od najpoznatijih naučnika-boraca protiv GMO u svetu. Fagan je, između ostalog, poznat i po tome što je putovao po Indiji, držeći predavanja tamošnjim seljacima o nesagledivoj šteti koju GMO biotehnologije mogu da donesu.

U razgovoru sa Čičićem on je poručio srpskim poljoprivrednicima:

- Zemljoradnja je najvažnija od svih profesija jer vaša vešta aktivnost hrani celo čovečanstvo. U SAD se zemljoradnici ponekad pretvaraju u „industrijalce“ i zaborave da je njihov posao da proizvode hranu, pa rod vide kao „proizvod“. Ima smisla upotrebiti više otrovnih pesticida ako vam je cilj da povećate proizvodnju „proizvoda“, ali nema smisla ako vam je cilj da proizvedete više hrane! Isto tako zemljoradnici mogu da odluče da koriste genetski modifikovano seme ako pomisle da će im to pomoći da povećaju prinose. Ali, ovo je dvostruko pogrešno. Ne samo da GM semena ne uspevaju da povećaju rod, nego i GM usev predstavlja nekvalitetnu namirnicu, rizičan proizvod.

- Molim vas da ne budete toliko naivni da poverujete tvrdnjama biotehnoloških kompanija i vlada koje podržavaju njihove aktivnosti. Ne dozvolite da postanete robovi multinacionalnih kompanija. Čuvajte svoje seme i razmenjujte ga između sebe. Domaće sorte, prilagođene tlu na kojem su nastale, najzdravije su za vas i vašu decu. Okrenite se organskoj poljoprivredi. Stvorićete tako trajno zdravlje i blagostanje za sebe i sve buduće generacije.

On je imao i poruku za srpski parlament:

- Multinacionalne biotehnološke i agrohemijske kompanije uspele su da osmisle efikasan način prevođenja patenata za GM seme u kontrolu semenskog sistema u SAD i u svakoj drugoj zemlji koja dozvoljava sejanje GM semena. Tako glavni elemenat sistema ishrane - seme - dolazi pod kontrolu, ne zemljoradnika, ne nacionalne vlade, već multinacionalki, čija je primarna misija da prave profit za svoje akcionare, a ne da nahrane građane Srbije. Stvar je nacionalne bezbednosti da se genetski modifikovano seme ne dozvoli u Srbiji! Setite se, iako je EU dozvolila uvoz GM namirnica za ljudsku i stočnu ishranu, do sada je dozvolila samo jedan varijetet tog semena, a šest evropskih zemalja je i to zabranilo. Japanska vlada je odbila da dozvoli da njihovi zemljoradnici seju bilo kakvo GM seme.

Dr Fagan detaljnije objašnjava i suštinu genetskog ineženjeringa: - To je revolucionarna tehnologija koja omogućava naučnicima da uklone gene iz jednog organizma i prenesu ih u drugi. Geni su matrice života - biološke strukture od kojih se sastoji DNA. Prenos gena menja genetsku matricu organizma primaoca i reprogramira njegove ćelije da proizvedu različit materijal, koji opet stvara nove karakteristike unutar organizma. Kroz ovaj proces istraživači mogu, na primer, da naprave paradajz koji će moći da stoji duže na policama ili soju otpornu na herbicide.

- Istraživači su se uzbudili zbog mogućnosti da se dobije obilnija žetva, stvori hranjivija hrana, da se iskorene izvesne bolesti i na taj način poboljša kvalitet ljudskog života. Ali, iako se geni mogu precizno iseći i zalepiti u epruveti, proces unošenja u živi organizam je krajnje neprecizan. Ove manipulacije mogu da uzrokuju mutacije koje oštećuju funkcionisanje prirodnih gena organizama. Umetnuti geni takođe mogu da uzrokuju izvesne neočekivane efekte: genetska hrana, na primer, može da sadrži toksine i alergene, ili da ima redukovanu hranljivu vrednost. Potrošači su se već razboljevali i umirali od takvih toksina. Štaviše, GMO mogu da se razmnožavaju i ukrštaju sa prirodnom, genetski nemodifikovanom populacijom, što opet može da stvori nepovratne biološke promene širom ekosistema.

- Naučnik ne može da govori sa platforme naučne objektivnosti i tvrdi da je nešto lek za sve ili da je „apsolutno bezbedno“. Kao što smo već videli sa nuklearnom energijom, energija oslobođena takvim manipulacijama može biti ogromna, a potencijalne opasnosti jednako velike. Kad se nuklearna tehnologija razvijala, niko nije znao da će za svega nekoliko godina čovečanstvo doći u opasnost od uništenja. Niko nije znao da ćemo dobiti milione tona radioaktivnog otpada koji će ostati visokotoksičan hiljadama godina. Niko nije znao, ali smo je slepo prihvatili. Zato je potrebno biti obazriviji sa genetskim inženjeringom, koji deluje na nivou same matrice života. Bili su potrebni milioni godina da bi život na Zemlji evoluirao u vrlo uravnotežen, dinamičan ekosistem sa bezbrojnim oblicima života. Sada, za samo jednu generaciju, ili još kraće, naši najvažniji usevi se radikalno menjaju kroz genetski inženjering, i ova promena će ozbiljno uticati na ekosistem.

- Genetsko ineženjerstvo će gotovo sigurno dovesti do povećanja hemijskog zagađenja. Usevi modifikovani da budu otporni na herbicide dovešće do ustostručavanja agrohemijske primene, jer će zemljoradnici hteti da pobiju korove - to će zagaditi zemljište i podzemne vode u Srbiji. Kompanija „Monsanto“ je već modifikovala kukuruz, soju i šećernu repu da budu otporni na „roundup“, jedan od „Monsantovih“ herbicida. Zvaničnici firme sve vreme ponavljaju kako je „roundup“ bezopasan za živa bića i da se kratko zadržava u prirodnoj sredini. Međutim, preliminarne studije u Danskoj pokazuju da ostaje u zemljištu do tri godine i uzrokuje toksične reakcije kod radnika na farmi, oštećuje reproduktivne funkcije sisara i šteti ribama, crvima i korisnim insektima.

- Širenje takvih organizama je, makar i nenamerno, teško izbeći. Vetar i insekti nose polen u susedna polja i divlji ekosistem, gde može da oplodi srodne biljke. Tako će GM geni neizbežno biti uneti u te biljke. I niko ne može da predvidi dugoročne efekte uvođenja novog niza gena bakterija, ribe ili biljaka u delikatni dinamizam našeg ekosistema. Jednom kada se GMO oslobode u prirodnu sredinu - bilo slučajno ili namerno - nema načina da se opozovu.

- Genetsko inženjerstvo probija prirodne reproduktivne barijere između vrsta koje održavaju ravnotežu i integraciju života na zemlji. Tradicionalni uzgajivači mogu da ukrste jednu rasu svinje sa drugom, ili konja sa magarcem, jednu sortu paradajza sa drugom, ali ne mogu da ukrste paradajz sa ribom. Genetskim inženjeringom naučnici su već uveli gene ribe u paradajz - i sada taj paradajz stoji neobeležen u vašoj piljarnici. Doslovno svaka žitarica, povrće i voće su genetski modifikovani u laboratoriji, a „industrija“ planira da svu ovu hranu stavi na police u sledećih pet do osam godina.

- „Pionir hibrid internacional“, najveća semenska kompanija na svetu, genetski je modifikovala soju uvodeći gen iz brazilskog oraha, s ciljem da zrno soje proizvede potpuni protein. Ali, komponenta brazilskog oraha u modifikovanoj soji prouzrokovala je alergijske reakcije, pa je „Pionir“ odustao od projekta. Kad je japanska kompanija „Šova Denko“ genetski modifikovala prirodnu bakteriju sa ciljem da efikasnije proizvodi jedan dodatak ishrani - triptofan, modifikacija je uzrokovala da bakterija počne da proizvodi visoko- toksičnu supstancu, otkrivenu tek pošto je proizvod pušten na tržište. Pet hiljada ljudi je obolelo, hiljadu i po su postali trajni invalidi, a 37 je umrlo.

- Sadašnje testiranje nije adekvatno da detektuje neočekivane alergene i toksine koji mogu da se proizvedu genetskim manipulacijama. Štaviše, nedavno je u uvodniku časopisa „Nju Ingland žurnal of medicin“ objavljeno da je testiranje GM supstanci najvećim delom proizvoljno, ostavljeno u rukama biotehnološke industrije. Kao da ste poverili lisici da čuva jato kokošaka! Biotehnološke kompanije i vlade su nas gurnule u nutricioni eksperiment ogromnih razmera, koji se odvija bez našeg znanja i pristanka.

- Genetsko inženjerstvo treba da se zasniva na nauci, a nikako na ekonomskim i političkim interesima. Potrebno je bezbednije testiranje - rigoroznije, objektivnije, naučno testiranje GMO hrane. Drugo, zahtevajmo obavezno obeležavanje GM hrane, jer potrošači imaju pravo da znaju šta jedu. Treće, pozivam na zabranu svih proizvoda koji nisu adekvatno testirani dok se ne dokaže da su bezbedni. Četvrto, potrebno je zabraniti upotrebu genetskog inženjerstva u poljoprivredi ili u bilo kojoj drugoj oblasti, ako bi to moglo da dovede do uvođenja genetski modifikovanih organizama u ekosistem.

- Zahvaljujući naporima organskog pokreta, organski proizvodi su još uvek bezbedni. Oni ne sadrže genetski modifikovane sastojke, jer sertifikacione kuće za organsku proizvodnju od njih to zahtevaju. Izvesni konvencionalni proizvođači stavljaju nalepnicu „nije genetski modifikovano“ ili „ne sadrži GMO“. Potrebno je obavezno obeležavanje ove hrane.

- Pišite pisma lancima supermarketa, prodavnicama zdrave hrane i zamolite ih da izbegavaju GMO. Pišite svojim predstavnicima u parlamentu i recite im da ste zabrinuti u vezi sa ovim pitanjem. Pišite ministru poljoprivrede i kažite mu da kao potrošači imate pravo da znate sve u vezi sa namerama o primeni genetskog inženjeringa u svojoj zemlji. Ekološke organizacije, zemljoradničke zadruge, nevladine organizacije, mediji, istaknuti pojedinci - svi mogu da se uključe u kampanju. Pridružite im se. Pozovite svoju lokalnu radio stanicu i dogovorite vreme za gostovanje nekog ko poznaje ovu materiju i može da informiše građane.