Uskovitlalo se, ljudi moji, sve i svašta. Pišem i komentiram, mislim, a ne smislim. I tako ode tipkovnica ili nešto. Svakako ode, a da ode znam, jer kad pišem, vi me ne razumijete. Nije problem. Problem je. Mislim i pišem, dignem glavu, čitam, gdje sam stigao. Nigdje. Sebe ne razumijem.

Dakle, tema je Tema mjeseca i kako sam ostao bez nje. Sve što dolje piše, nisam ja pisao, ali mi je od nekuda izletjelo, pa u glavu uletjelo i Temu zbrisalo.

 

Kriza? Jok. Nema toga, gledaj se majstore, gledaj oko sebe... kava, stol, sjediš, pišeš. Dobro, ima ih i da prose. Bilo uvijek i svugdje. Je li to kriza? Ma sudite sami i samo ne pitajte za prijevod. Jest da mi je čovjek predak, ali bio je u krizi, ja nisam, ne mogu pisati, ako nisam... :)))

 

 

 

 

Imam kuću kamenitu –

Malu, tisnu, vrimenitu –

Razon zem`je konobicu,

Vr` konobe komoricu,

Basi šufit ispo` slime,

O´kužine nosi ime.

 

U komori dvi kočete –

Fijumanske , na očete,

Jedna skrinja na cvitiće

I zviždarin na batiće,

Jedan kvadar o` ditića

I dva vesla o` kajića,

Dva bančića i kašeta,

Jedna zivka o´diteta.

O gredami par opanak,

Minjur loja i paranak,

Dvi lumbrele prez baštuna,

Klišća, drško o´kašuna.

I ča još?

Nišće.

 

Nas je devet u famiji,

Tovar, koza u avliji.

- Noć je – vrime je da se spi.

 

Na ponistri cakla nima –

Šup`je škuro pa je zima.

Ča je tisno – to je srića –

Po namin je sva odića:

O´kapota do kružeta,

A sukanci – sukančine –

Ka´grižeta.

 

Jur smo štili – dvi kočete,

Fijumanske – na očete.

Ja i žena u jednoj,

Stari, stara na svojoj.

Dvoje dice o nogamin –

Dvoje s njiman,

Dvoje s namin.

U kolivci ono peto,

A vr´njega razapeto

O´kajića idro.

 

Stari ŕče, stara pluca,

Dica stenju, jedno štuca,

Drugopreda pa se skoči –

Blago namin, lipe noći.

Jedni plaču,

Drugi viču –

´aj´ se diži, užgi sviću,

ono peto se šporkalo –

o´sve snage krivit stalo.

Čisti, tari, pripoviji,

Miri, s dobrim pridobiji.

mudantice na sušilu,

košujice nisu suhe,

ajme muke –  

kaže žena.

Eto i starih:

- razmazili, dopuštali,

svojom krivnjom raspuštali,

vražja skula, zle užance,

prez obraza i krijance...

i besida do beside –

bome skandal.

Lipa noć.

 

Nike dobe smirilo se –

Ko uz´dane, ko zajeca,

S kampanela ura breca.

Mir...

U slamici klipa, prut –

Upreš rukom – mrvu ju´t,

Skosneš doli...

Puf!

A posteja, buf!

Pukla daska ka´ kalun,

Sva kočeta ka bakun.

 

Utonili, potonili –

Sve očete polomili.

Koprcaj se, razmotaji,

U škurinji razaznaji.

Vika, buka – vela huka –

Plača i jauka.

Lipa noć.

 

Razuzlaji, razotkrivaj,

Svu kočetu raspakivaj,

Suči, motaj, kupi, truni –

Dicu tiši, ligaj, kuni.

Ali ki će ugoditi,

Sve botune pogoditi?

Skandal, vika dugo traje –

Pod ponistrom pašće laje,

Kuru kari – biži san –

Rove tovar, eto dan.

I pasala lipa noć –

Šesna noć.

 

A danas će karta doć,

Pa će pisat:

«gospodine»,

plati konat kućarine

i kanpatik zemljarine.

Treći konat brodarina,

Četvrti je travarina,

A peti je...

(zmija ga za srce ujila)

peti je dohodarina!...

 

I. Čaće