Tri učiteljice se dogovorile da osnuju školu za anđele...ne one na Nebu već ovozemaljske, bez krila....da ih pripreme i ne moraju tamo gore pred sud...te zašto si ovo ili ono...već da odu čisti direkt u raj... Jedinstvena škola u svetu.

Zamislile i ostvarile...otvorile široma vrata škole, zazvonile zvonom i čekale. Već prvog dana počeli pristizati...kako je vreme odmicalo tako je učenika bilo sve više. Ali! to nisu bili obični učenici, već sa mudrošću i znanjem i po kojim grehom. :) 

Nema toga što nisu znali. Diskutovali između sebe... sa učiteljicama..na postavljena pitanja svi dizali ruke za odgovor..ja znam pitajte mene...

Nije to bila stroga škola, bilo je i zabave...slavljenje rođendana svakog anđela, kafenisanje, pevanje...ajme bio jedan koji je tako lepo pevao da bi mu i Domingo zavideo...jelo se i pilo na veliko...slavili se i blagdani svih vera...veselilo....

Nagrađivale, pohvaljivale učiteljice svoje učenike naveliko.

Kada je neko imao problem ili nešto sanjao dobio je odgovor od učiteljica a i ostali đaci su davali svoje mišljenje...ako neko nije želeo pred svima reći bila je posebna soba na čijim vratima je pisalo..."individualno rešavanje problema"...uđe se sa problemom izađe bez njega.

Poneki su raznosili to znanje i po ostalim školama. Ali nikada nisu iz njih doneli sa sobom nešto a da se u toj školi nije već znalo.

Malo se zamisliše učiteljice :) pa u zbornici razgovorale...šta da rade sa tako pametnom decom...sve znaju, krilca im već počela rasti i spremni su za....a neće da idu :) i da ustupe mesto novoj generaciji. Posavetovale se i sa nekim đacima, ovi probaše nekako na silu raznim smicalicama..neki odoše zbog toga...neki se uplašiše jer im krila počela rasti...a bilo je i takvih koje ni na silu nisu hteli otići...zabetonirali se i ozbiljno shvatili parolu koja je visila na zidu i pisalo:

Čovek se uči dok je živ!

Kako je učiteljicama nije se nikada saznalo, a đaci koji su i dalje u školi ne misle na odlazak a krila brižno friziraju jedni drugima da čim duže odlože poletanje :)