Nakon  puno godina,  

Bog  opet pogleda na zemlju:

 
 
 
 

Noa,  sagradi još jednom  korablju iz cedrovine,  kao i onda: 300  lakata dugu, 50 lakata  široku i 30 lakata  visoku. Želim na zemlju  poslati drugi opći  potop. Ljudi ništa  nisu naučili. A ti  u korablju uzmi svoju  ženu, svoje sinove  i njihove žene i  od svake životinjske  vrste po dvoje, muško  i žensko. Za šest  mjeseci poslat ću veliku  kišu.  

Noa  odgovori:

 
 
 
 

Što?! Zar opet?

Opet  40 dana kiša i  150 neugodnih dana na  vodi zajedno sa svim  životinjama i bez televizije? 

 
 
 
 

Nakon  šest mjeseci: 

Noa,  gdje je korablja?! 

Milostiv  budi, Gospodine!

 
 
 
 

Gospodine,  što si mi to učinio?  Najprije sam u općini  dostavio zamolbu za  građevinsku dozvolu. Oni  su prvo mislili da  želim graditi nekakvu  ekstravagantnu štalu za  ovce. Nisu se snašli  s nacrtom i oblikom  projekta, a da bi  to trebao biti brod  nisu ni povjerovali.  I tvoje mjere su  izazvale pometnju, jer  nitko nije znao koliko  je dug lakat, pa  je moj arhitekt morao  napraviti novi nacrt. 

 
 
 
 

Zamolbu  za građevinsku dozvolu  su najprije odbili jer  brodogradnja u naselju  nije dopuštena. Kad  sam konačno našao  odgovarajuće mjesto iskrsnuli  su drugi problemi. Sad  se, primjerice, sve  vrti oko pitanja treba  li korablja imati vatrostalna  vrata, uređaj za gašenje  požara i vodospremnik  za slučaj požara.  Ali kada sam im  objasnio da će vode  biti i previše, puno  više nego je potrebno  za gašenje požara,  odveli su me službenom  psihijatru. Nakon toga  mi je županijska uprava  telefonom javila da  mogu sagraditi brod,  ali da je moja  stvar kako ću ga  transportirati do najbliže  vode. S njihovom pomoći  ne mogu računati, jer  je župan smijenjen. 

 
 
 
 

A  onda me nazvao jedan  drugi državni službenik,  iz iste županijske  uprave, koji mi je  objasnio da je njihova  uprava jako orijentirana  na stranke, da im  želi ugoditi i upozorio  me da kod EU u Bruxellesu  mogu zatražiti poticajna  sredstva za brodogradiliste;  zamolbu sam morao uložiti  u osam primjeraka i  na tri službena jezika  EU. Prestao sam tražiti  cedrovinu. Libanonska se  cedrovina više ne smije  uvoziti. Kad sam potom  u šumi htio kupiti  drvo, rečeno mi je  da je zabranjeno rušenje,  jer tako propisuje zakon.  Navodno to škodi klimi. 

 
 
 
 

Osim toga  bih morao dokazati da sam posadio toliko  stabala koliko bih porušio. Kad sam im  rekao da uskoro uopće više neće biti  nikakve prirode i da je besmisleno saditi  nove biljke i drveće, po drugi puta  me posjetio službeni psihijatar. Tesari, koje  sam angažirao za gradnju, su mi onda  rekli da će se oni sami pobrinuti  za drvo. Oni su prvo izabrali radnički  savjet, koji je najprije sa mnom htio  napraviti tarifni ugovor. Ali kako se  nismo složili, oni su stupili u štrajk.

 
 
 
 

 Bože, znaš li ti uopće koliko danas majstori traže za svoj rad? Čime ću ja to sve platiti? Kako je prolazilo vrijeme, počeo sam skupljati životinje. U početku je to dobro išlo; bar su dva mrava jos živa. Ali kad sam htio uvjeriti dva tigra i dvije ovce da, zbog viših interesa, moraju jedno vrijeme živjeti u miru, javilo se društvo za zaštitu životinja i izjasnilo se protiv ovakvog držanja životinja. Bože, da li je tebi uopće jasno da prema zakonima EU trebam dozvolu za transport zivotinja? Već sam na 22. stranici formulara, ali momentalno ne znam što da navedem kao cilj transporta.

 
 
 
 

A  jesi li ti uopće  znao da se, primjerice,  rogate životinje ne  smiju transportirati za  vrijeme parenja? A ti  dobro znaš da su  jeleni skoro stalno  u tom poslu. A  i bik ne misli  ni na što drugo  nego samo na parenje.  Nadam se da ti  je jasno da za  transport kunića moram  voditi računa o 43  kojekakva propisa. Moj  odvjetnik upravo provjerava  vrijede li ti propisi  i za divlje zečeve. 

 
 
 
 

Uostalom,  ako bih mogao nekako  srediti da brod plovi  pod tuđom zastavom,  a plovio bi samo  Jadranom, onda bi to  uveliko pojednostavnilo 

čitav postupak dozvole. I ti možeš bar nešto učiniti za mene.

 
 
 
 

Prvi  put je sve išlo  bez ikakvog problema!  Tako, Gospodine, ja  više ne mogu; sav  sam već očajan! Ne  bi li ipak bilo  bolje da na brod  uzmem i svoga odvjetnika? 

 
 
 
 

I  Noa opet počne plakati.  Kiša prestade, nebo  se razvedri a sunce  zasja.

 
 
 
 

I  na nebu se pokaže  prekrasna duga. 

 
 
 
 

Noa  pogleda, nasmiješi se 

i  upita: 

Gospodine,  nećeš uništiti zemlju?!

 
 
 
 

Na  to će Bog: 

"Ne  moram... 

To  će učiniti vaša državna  uprava."  

 izvor:proslijeđena poruka