Pismo iz Zagorja

Dragi moj sinek Štefek,

Evo,bum ti ovo napisala da znaš da sam živa. Pišem ti polafke, jer znam da ti nemreš brzo čitati.

Ne buš prepoznal hižu kad dojdeš, jer smo se preselili. Adresu ti još nemrem poslati, jer su bivši stanari odnesli broje vu svoju novu hižu da ne buju morali svoje adrese menjati.

Nova hižica ima odličnu vešmašinu, ali ne dela dobro. Jučer sam dela oprati japine dve košulje i onaj zeleni šorc, povukla lanac i robe više nikam ni!

Japa je dobil odličan novi posel. Ima pod sebom 500 ljudi. On je sad grobar tu v selu. I kad to velim, da znaš da smo konačno pokopali vujca Jožu.

Vu selidbi smo ga pronašli vu ormaru kam se je bil skril još onega Božića kad nas je pobedil na skrivača.

Danas je rodila tvoja sestra, ali kak još ne znamo jel sin ili kćer, nemrem ti povedati jel si vujec ili vujna.

Kaj ti bum još povedala? Sećaš se stričeka Blaža? Onoga kaj se je navek falil da je brži od susedova bika? Je, sad znamo da ni. Prošli teden se vtopil tvoj kum vu kaci z rakijom. Više njih ga je pokušalo spasiti, ali on se ni dal. Tri dana su vatru gasili kad smo ga kremirali.

Jako nam fališ, a naročito od kak si odišel. Moraš nam pisati kak ti ide s tvojom novom curom stranjkinjom. Nemreš si zamisliti kak smo se svi obradovali kad si nam ono rekel da si vu krevetu s tom Hepatitisom. Kaj je ona iz Grčke?

Ovo bum ti pismo poslala po Martinu, kaj sutra putuje vu Zagreba. Kaj bi ga mogel dočekati na kolodvoru? Ak buš videl strinu Maru, lepo ju pozdravi, a ak
ju ne buš videl, nemoj ju pozdraviti.

Voli te tvoja mama,
Jožica

P.S. Htela sam ti poslati sto kuna v pismu, al sam već zalepila kuvertu.