Jučerašnje nevreme je majušno ohladilo zrak i po noći se je dobro spavalo.

Probudim se negde oko 4h, skuham si kavicu i gruntam. Pa nije vrag, da je banka slagala u reklami: vaša želja, naša obaveza.

Uzmem kofer, otvorim ormane... gledam koju garderobu da spakujem. Sve najlepše što imam. Pakiram, razmišljam, da ne bih nešto zaboravila i posle dva sata spremna. Prekontroliram da li je sve isključeno, zavrnut plin...i ajd tako spakirana u banku.

                     

"Dobar dan.."

-dobar dan...

"Vidim vi na put krenuli".. veli referent.

-da!...videla sam vašu reklamu...bla bla bla...

Veli: "nema problema...gde želite?...

-Direkt u ML

"Kako želite putovati...autobusom, brodom ,avionom...?

-Vlakom velim ja.

U koji hotel želite?...

NIje trajalo pola sata.. uz stisak ruke, dade mi jedan papir..

"vlak vam polazi kroz sat i po...sretan put i dobro se odmorite...Taksi do stanice vas čeka pred izlazom."

Ma nije istina što se priča o bankama...to su dezinformacije :)

Zadovoljna što nije trajalo dugo, krenem prema taksiju. Pita taksista, ajme gospođo koga vi imate u tom koferu da je tako težak :)

                       

Ušavši u stanicu čujem na razglasnom zvučniku, monotoni jednoličan glas, koji mi je i simpatičan :) kako najavljuje odlaske i dolaske vlakova...slušam pažljivo..  vlak za ML stoji na 5 koloseku...

E, ali neću si uskratiti užitak da u staničnom kafiću ne popijem vodnjikavu kavicu :) Pijuckam tako, zevam okolo...naroda puno..jedni odlaze drugi dolaze...gledam i kolačiće u staklenoj vitrini...ma neću...to ću si priuštiti u vagon restoranu...Pasala mi kavica, ali moram si kupiti još i neki trič-trač časopis.                       

Časopisa, novina, romančića, čokoladica i svakakvih drangulija...Joj, zaboravila sam u kafiću šeširić...ajd polako nazad...

                     

Po stepenicama dole..gledam gde se trebam ponovo penjati gore :) gde je 5 kolosek...

U jednom malom izlogu vidim reklamu za novi film....pogledam...pogledam se još i u staklu izloga, popravim šeširić....

Izašavši na peron...nigde vlaka....Pitam, radnika koji čisti...gde je vlak za ML..

Pogleda me belo i prstom mi pokaže, na odlazeći vlak...

Isuse to mi se još nije dogodilo...

Sednem na jednu klupicu...nekoliko trenutaka bez ikakvih misli....zagledam jedan automat a u njemu hladne coca-cole...Jupi, shveps...

Pročitam uputstvo...jer svaki ima drugačije :).. klik ispade mi hladna coca-cola...

Dok sam je usput pila...razmišljam: "Ma tristo mu mušica, ove godine mi baš nije suđeno more".  setim se, što sam pročitala u knjigama.. Sve što vam se događa, onako je kako treba da bude.

Neko me gore čuva...

Došla doma, raspakovala kofer, uštekala sve izštekano, priklopila plin i skuhala  pravu kavicu.

Ne sekiram se, ima prelepih slikica u Magicusovom fondu...a članova koji slikavaju :) more za mene.